Vodenice

 

Vodenice

Vodenice su, otkad postoji srpski narod bile sastavni deo njegovog života. One su najstariji sagrađeni objekti koji su do danas delimično sačuvani . Podizane su na rekama i rečicama od imućnijih stanovnika i služile su za mlevenje žita a često kao valjarice . Tajnovitost mesta na kojima su podignute vodenice, istraživači narodnih običaja i tradicije dovode u vezu sa vodom, koja je vekovima kod ljudi izazivala divljenje, ali i strah i podozrenje. Voda je povezivana sa različitim mitskim bićima koja su mogla bitno da utiču na život ljudi, a izvori su tumačeni kao mesta koja putem vode povezuju tajanstveni svet, "sa one strane", sa realnim svetom. Tako je u vezi sa vodenicama od samog početka, stvoren jedan, gotovo zaseban paralelni svet. S jedne strane onaj realan, u kome vodenica ima izuzetno značajnu praktičnu ulogu, jer se na njoj melje žito, osnovna životna namirnica, a s druge strane, prema pričama koje žive u narodu i njihovom verovanju, vodenice su bile mesta koja su zaposedala demonska bića.
            Vodenice su često bile vezane za magijske radnje koje su ranije dosta bile prisutne. Verovalo se, na primer,  da pogača napravljena od brašna, samlevenog u vodenici koja se nalevo okreće i vode u kojoj su odstojale lekovite trave, može da pomogne u lečenju od ujeda besnog psa. Ljudima je bilo važno preduzimanje različitih magijskih radnji u vezi sa ljubavnim problemima. U tom slučaju veliku ulogu je imala  omaja , voda koja prska sa vodeničnog vitla. Omaja je, po narodnom verovanju, mogla pomoći  nerotkinjama da dobiju porod i u drugim situacijama. Sam ambijent u kome su nastajale vodenice, pored potoka, manjih reka, gotovo uvek okružene bujnom prirodom, uticao je na tako maštovitu predstavu o njima.
            Osim proizvodne namene, vodenice se bile značajna mesta, gde su se sastajali meštani, radi važnih dogovora i donošenja isto tako važnih odluka. Kao takve one su imale širi društveni značaj.

kamen Mirića vodenica   Vodenični kamen Mirića vodenice

 

 Videniva  "Vranjevača"          U Gornjem Kačeru, čije je središte Belanovica nalaze se sela: Bosuta, Dragolj, Živkovci, Kalanjevci, Šutci, Poljanice, Trudelj, Varnice i Kozelj. U njima je bilo dosta vodenica, najviše na reci Kačer, zatim na Trudeljskoj reci odnosno Kozeljici, kako se nizvodno zove, pa na Dragoljici i Berisavi. Imalo ih je i na nekim većim potocima. Sigurno je Perišina vodenica, na međi Dragolja i Živkovaca, postojala u tursko vreme, pošto ju je Arsenije Loma preoteo od Turaka. Perišina vodenica  i valjarica je dugo služila meštanima i imala je dva kamena, prestala je sa radom posle velike poplave 1969.godine

         U Bosuti kao krajnem selu Gornjeg Kačera vodenice su: Popovićeva, Jovanovićeva, Komnenovićeva, Žingova, Jovičića, Kompirovićeva i Milevina potočara.
          U Dragolju manje ih ima: Jaćimovića i Perišina.
          U Živkovcima na reci Onjeg su Lukića i Rakovića a Markovića je na reci Kačer.
           U Kalanjevcima :Mirića, Kolakovića ( Soćina) na Kačeru, a na potoku Murgovac su: Bubnjača, Picukina, Švrljina i Mirića (Komarca), a na rečici Berisavi su Boškova i Mačkova vodenica.
            U Trudelju  : Janićeva, Pavlova, Šiljina, Bogojevića (Kozina), Andrića, Bukačina, Velje Bogojevića, Suvaja, Majorova, Račićeva, Stevina, Parandilova, Živanovića (Markova), Čamdžije, Šijačka, Matića, Čolića, Berdića, Bogojevića, Dragoljubova, Dragina, Dmitrovića i Žabina. Najviše ih je od svih.
            U Varnicama: Ostojićeva, Jelesijeva, Vidojevića, Ivanovića i Milivojevića.
            U Poljanicama : Mačkova, Minića, Jankova, Mandića, Konđina, Dačovčeva i Andrića vodenica.
            U Kozelju na reci Kozeljici: Jovanovića, Kićunova, Cincareva, Lazareva, Seoska vodenica, Radojkova, Đurđevića, Macanovića, Radomirova, Šengina i Milosavljeva potočara.
            U Šutcima: Jevtića i  Mandića na reci Kačer, MArinkovića na Berisavi i Dražiceva na Velikom Potoku.
            U Gornjem Kačeru bilo je dakle oko 70 vodenica.Među njima bilo je i valjarica kojih od kraja Drugog svetskog rata više nema. U belanici je bio i parni mljin Ivka Tonkovića a jedno vreme i mlin Srećka Popovića. Na ulazu u Belanovicu iz Ljiga nalazi se moderan mlin  koji je radio izvesno vreme a koji danas ne radi.  

 Stara Lomina i Perišina vodenica u Dragolju

 Kada se iz Belanovice krene putem ka Rudniku, čim se pređe most na Kačeru, sa leve strane ugleda se Mirića vodenica .Sagrađena je davne 1867.godine u vreme gradnje Belanovačke crkve tako da su materijal međusobno razmenjivali neimari crkve i vodenice.Prvi vodeničar bio je Raka Mirić. Kasnije su je nasledili   Miloš, Vladimir, Jovan, Miloš, Radovan – sve Mirići.  Istorija vodenice je veoma interesantna.

Vodeničar Miloš - crtež DedićaVodenica je građena   sa tri   kamena, ali nažalost nije očuvana jer je stradala u velikim poplavama reke Kačer početkom sedamdesetih godina prošlog veka te je bila u jadnom stanju. A kasnije su  Mirići   pristupili velikim radovima na adaptaciji vodenice, koja je tada imala veliki ekonomski značaj. Izvršili su i rekonstrukciju  brane  pristupili   radovima na prokopavanju novog korita reke kroz stene. Radovi su trajali dve godine.
    Inače, brana je i omiljeno mesto za kupače i ribolovce, jer je reka čista i bogata ribom, a na obali se nalazi lepo vikend  naselje. Pored toga, urađeno je dosta i na unapređenju rada same vodenice, kroz inovacije u smislu kvaliteta mlevenja žita i prosejavanja brašna, tako da je posle toga mogla da daje bolje proizvode. Jaz je dugačak oko 900 metara i prolazi kroz vrlo živopisan predeo . Od  najstarijeg belanovačkog vodeničara Miloša se mnogo toga može čuti i naučiti. Posle Drugog svetskog rata, za vodenicu koja je odlično radila i zapošljavala radnike, naišla su teška vremena . Komunistička narodna  vlast želela je da uništi vodenice jer su smatrane nazadnim pošto su bile konkurencije  zadružnim mlinovima, zbog kojih je  ograničavan rad vodenicama.  Godina 1950.   bila je sušna te Mirići ne uspevaju na vreme da izmire velike namete u otkupu (12.000 kg brašna) i Miloša, tada mladića od 18 godina, sa stricem hapse i odvode u  ljiški zatvor gde su odležali  dva meseca na prinudnom radu u kamenolomu u Slavkovici i tako otslužili  kaznu.
Veliku havariju   vodenica je imala 2000. godine, usled velike poplave Kačera koja je pogodila ovaj kraj, i usled oštećenja   prekida sa radom.   Ponovo je obnovljena 2005. godine i počela sa radom na radost svih koji vole ovaj kraj
   Bilo je dosta vodenica na pritokama Kačera . U Dragolju na Reslovi bilo je četiri : Živkovića , Ristovića, Lomića i Perkića. Na Berisavi je bilo tri takođe a i Kozeljica je imala vodenicu.
Vodenice su pred Drugi svetski rat zamenjene mlinovima koji su bili daleko produktivniji . Belanovica je i ranije imala mlin čiji je vlasnik bio Ivko Tomković.
I sada postoji mlin na ulazu u iz pravca Liga u Belanovicu ali je prestao sa radom.
             O važnosti obnavljanja vodenica govorio je i slikar Milutin Dedić, koji smatra da su one blago materijalne srpske kulture. U knjizi "Vodenica božija i đavolja" on je između ostalog napisao da je, slikajući vodenice i pišući o njima, želeo da odgovori na pitanje šta je to što je čovek stvorio da mu služi, a da nije ugrozilo njegovu životnu okolinu. To je vodenica, smatra Dedić, koja predstavlja gotovo savršen izum. Građena je od drveta i kamena, koristi vodu kao energiju i mogla bi da egzistira još 2000 godina, ako bi čovek imao pravilan odnos prema njoj.