Sport

 SPORT        

         Prema pisanju nekih istoričara, igre loptom prvi su počeli Kinezi oko 300.g. pre Nove ere. Dve ekipe gurale su loptu, jedna naspram druge, između dva bambusova štapa. U igri je učestvovalo veliki broj igrača.
          Prvi tragovi fudbalske igre u Evropi zabeleženi su u Grčkoj i Rimu u VII veku i bili su kombinacija fudbala i rukometa.
          Na Britanska ostrva fudbal su doneli rimski legionari u XII veku. Igre sa loptom su bile grube i igrale su se po ulicama i na poljima  te ih je, na zahtev stanovnika Londona, kralj Edvard III zabranio 1314. godine ali su se  one i pored zabrane odvijale. Početkon XIX veka igre  sa loptom su prihvaćene u privatnim školama pa su na Konferenciji održanoj 1848. na Koledžu u Kembidžu, usvojena su pravila nadmetanja.  Prvi osnovan klub na Ostrvu 1855. bio je Šefild Klub a prvo službeno takmičenje bio je „Engleski kup“  osnovan 1871. godine.   Prva međunarodna utakmica održana je 1872. u Glazgovu između Škotske i Engleske
          Prvi zapis o fudbalu u Americi datira od 1634. godine.  
         U Danskoj i Holandiji osnivaju se fudbalski savezi 1889 a u Nemačkoj i Austrougarskoj 1900. godine kada su osnovani klubovi Bajern u Minhenu, Borusuja, Kajzerslautern.
           U Parizu je 1904 osnova Svetski fudbalski savez FIFA
          Na Olimpiske igre fudbal  se nezvanično pojavio 1900. u Parizu a zvanično 1908. u Londonu. Prvo Svetsko prvenstvo odigrano je 1930. u Urugvaju.
         U Srbiju,   prvu fudbalsku loptu doneo je Englez Hugo Buli 1896. godine a prva utakmica između dve Lptačke sekcije odigrana je 31. maja 1896. u blizini Nebojšine kule ispod Kalemegdana u Beogradu. Formiranje  fudbalskog kluba „Soko“, kasnije BSK bilo je  1. maja 1903. godine. Međutim, prvi registrovani klub u Srbiji bio je „Bačka“ iz Subotice 1901. godine. (  Subotica je tada bila u sastavu Austro-ugarske monarhije) . U Kragujevcu je 3. maja 1903. godine, zahaljujući  Danilu Stojanoviću, čika Dači rođena „ Šumadija“- najstariji srpski klub koji su činili: grupa pitomaca i radnika tadašnjeg Vojnotehničkog zavoda.
          Najveći uticaj na razvoj fudbala u Srbiji imali su igrači koji su se posle školovanja u inostranstvu vraćali u otadžbinu. Kući su donosili znanje, ali i sportske navike, pa kako se njihov broj vremenom povećavao, tako se sve više javljala potreba okupljanja u prave fudbalske klubove.
        Pojava fudbalske lopte u Šumadiji vezana je za ime Danila Stojanovića, čika Dače 1903. godine u Kragujevcu gde je sa grupom pitomaca i radnika tadašnjeg Vojnotehničkog zavoda osnovao Loptački klub „Šumadiju“ .
                Najveći uticaj na razvoj fudbala u Srbiji imali su igrači koji su posle školovanja u inostranstvu vraćali u otadžbinu. Kući su donosili znanje, ali i sportske navike, pa kako se njihov broj vremenom povećavao, tako se sve više javljala potreba okupljanja u prave fudbalske klubove.

         Sportski život u Belanovici i okolini, sem tradicionalnih raznovrsnih narodnih igara i nadmetanja kao što su bacanje kamena sa ramena, skokovi iz mesta i u dalj , trčanje, sankanje i skijanje, rvanje i konjička takmičenja, početkom prošlog veka, postepeno je obogaćivan i savremenim sportskim disciplonama i igrama. Prvo je stiglo streljaštvo, šah,a zatim   fudbal.
Prvo je 1909. godine formirana Streljačka družina u Belanovici (predsednik je bio  Živojin Đuknić)  i brojala je  40 članova među kojima su: Borisav Šundrić, Dragomir Gavrilović, Milorad Đuknić, Milenko Živojinović, Radojko Ilić, Novica Popović, Svetomir Savić.   Zatim u Ivanovcima sa 16, Dragolju sa 15, Živkovcima sa  29 članova. List “Streljački glasnik” iz Beograda registrovao je sva ova društva.  Bilo je pravilo   da se članovi pretplaćuju na „Streljački glasnik" tako da je u gotovo svaku družinu stizao određeni broj primeraka lista. 
 Mnogo kasnije. oktobra 1970. godine osnovana je Streljačka družina pod imenom  „Steva Marković Singer“ koja okuplja 55 članova  i koja ima i pionirsku sekciju pri osnovnoj školi. U upravni odbor izabrani su Živorad Obradović , Miloš Dražić i Miroslav L.Marković. („Napred“30.10.1970)
           Pretstavljati sport Belanovice i okoline  vrlo je  teško jer ne postoji dovoljno podataka za raniji period, odnosno od postanka sportskog društva.
            Posmatramo period u dva razdoblja.  Prvo od 1923 do 1973.godine  za koje nema dovoljno pisanih a malo više   usmenih   podataka i drugo od 1973.godine do danas, koje je nešto bogatije pisanim  podacima, zahvaljujući štampanim i elektronskim medijima, a ne smeju se zaboraviti i entuzijasti koji su sačuvali mnoge dragocene izvore iz kojih je i sačinjena   istorija. Tu su i naši savremenici koji su dosta pomogli kroz svoja sećanja. Zatečena zvanična arhiva FK Kačera 2009.godine, kada sam počeo skupljati podatke, bila je  prazna a niko od sadašnjih i bivših članova uprave ne zna gde su ti dragoceni podaci nestali.  Zbog toga svaka pomoć, i od vas čitaoca ako posedujete u svojim arhivama nekakav dokument ili neko sećanje  o   sportu  i postojanju   društva „Kačer“  dobro će  doći da se ovaj dokument dopuni.
            ’’Sportsko društvo“ Kačer’’ osnovano 1923.godine a nosilac   društva bio je  fudbalski klub.  Koliki je značaj formiranja Kačera, govori podatak da je u istoj  godini   osnovan i „Radnički“ iz Kragujevca. Jedan od osnivača društva bio je  Stevan Marković Singer, iz Šutaca komunistički aktivista. Kratko vreme, neposredno posle rata, klub je po njemu nosio ime, pa je  Kačer  10. jula 1945. pobedio ekipu iz Gornjeg Milanovca sa 5:1 i kvalifikovao se za sa FK „Borcem“ iz Čačka. Singer je inicirao i stvaranje Sokolske čete u Belanovici ,što je u to vreme bilo aktuelno u celoj Državi. Zabeleženo  je  da je Singer 1936. godine okupio grupu radničke omladine i sa njima osnovao FK „ Hajduk“ koji zbog materijalnih problema nije dugo opstao. I u Živkovcima se nekako u isto vreme organizuje Sportsko društvo.
        Boja kluba je zeleno- bela . Nema podataka  ko je autor amblema i boje kluba. Ostali klubovi ( rukomet, košarka, odbojka,mali fudbal i streljaštvo) nisu se iskazali   ali su bili zastupljeni kroz rad Društva.
       Igrači fudbalskog kluba bili su uglavno đaci i studenti iz Belanovice i okoline, vojnici, jer je u Belanovici jedno vreme boravio i vojni garnizon, kao i meštani koji su sa raznih strana dolazili svojim kućama na odmor ili oporavak. Okupljanja su mahom bila u letnjim mesecima kada su i organizovane prijateljske utakmice. Ligaška takmičenja u ligama u ovom kraju počela su dosta kasnije, a Kačer se u njima   takmičio  uglavnom u mesnim, međumesnim i okružnim ligama sa skromnim uspesima u plasmanu.


 

  FK Kačer je uvek je bio rado viđen gost na terenima područja Podrinja, Kolubare, Valjeva, Aranđelovca i Gornjeg Milanovca. Zapamćeni su veoma dobri prijateljski odnosi sa klubovima  ’’Radnički ’’iz Šapca, ’’Kolubara’’ iz Lazarevca, ’’Radnički’’ iz Rudovaca i Mladenovca, Rudnika, Gornjeg Milanovca, Šatornje i mnogim drugim .
          Međutim pravi derbi je bio kada se susreću ’’Kačer’’ i ’’Spartak’’ iz Ljiga. Te utakmice se ne zaboravljaju kako po sportskom rivalstvu tako i rivalskim odnosima između dve varošice Ljiga i Belanovice koji su do današnjh dana zategnuti. Vrlo često su se utakmice završavale tučom igrača i navijača oba tima. To rivalstvo se nastavilo do danas mada polako generacije mladih sve manje su zainteresovane za sport, pa se i ta lepa tradicija i rivalstvo polako gubi.
        „Spartak“ iz Ljiga je pre Kačera uspeo da počne takmičenja u ligama valjevskog okruga, pogotovo kad je srez iz Belanovice premešten u Ljig, a Spartak koji je već počeo takmičenja mogao je svoju polovnu opremu da poklanja Kačercima. Mada su cipele u ono vreme bile jako neudobne , iznošene i mnogo krute, Belanovčani su ih koristili umesto gumenjaša u kojim se tada često igralo.
         Pamti se da su novi  dresovi, posle jedne utakmice, dobijeni od Opštine,   i da su bili crno- bele boje, što tada nije smetalo. Još su bili  vuneni, i da su dugo služili.
         I ranije je bilo slučajeva da su pojedini igrači Spartaka i Kačera igrali za suprotne tabore. Tako se zna da je u ranijem periodu Mikec, igrač Spartaka igrao za Kačer i obratno, Ilija Rakić za Spartak. Kasnije su se, zaoštreni, odnosi između ova dva kluba popravili i danas je normalno da igrači prelaze iz jednog u drugi klub.
           Današnji klub Kačera ima igrače iz svih okolnih većih sportskih centara: Lazarevca, Aranđelovca, Ljiga a najmanje iz Belanovice. Dešava se da cela ekipa sa trenerom nije iz Belanovice što se negativno odražava na zainteresovanost Belanovčana da dolaze na utakmice . Mladi iz Belanovice se više opredeljuju igrama na mobilnim telefonima , kompjuterima ili da sede po kafićima. Često se dešava da ima više navijača gostujući tim od Kačera . Finansijska  disciplina je jako tanka i ne pokriva osnovne troškove održavanja ligaškog takmičenja i održavanja savremenog sportskog centra. Klub se održava u takmičenju samo zahvaljujući pojedinim entuzijastama kojih u Belanovici ima sve manje. Problem je i što u Belanovici nema privrednih organizacija koje bi imale interes da se reklamiraju preko sporta, već su prisutni samo trgovci i ugostitelji koji u većini nisu zainteresivani da pomognu sport.             

         Od bogate sportske prošlosti SD “Kačer“ nije sačuvano mnogo dokumenata. Naročito nema podataka iz vremena osnivanja društva do šezdesetih godina prošlog veka. Sačuvane su neke od fotografija u privatnim arhivama koje sa zadovoljstvom mogu da objavim na ovom sajtu nadajući se da će neko moći da prepozna ličnosti sa fotografija.

       ’’Kačer’’(kako je napisano na poleđini slike)   je odigrao   utakmicu sa loptačkim klubom ’’Kolubara’’   1923.godine u Lazarevcu na starom vašarištu, i po podacima iz FK “Kolubare “  , vodi se da je to prva utakmica lazarevačkog kluba koja je odigrana u Lazarevcu. Kačer je izgubio sa 2:1 a kapiten Kačera je bio Dobrivoje Mirić,  učenik Srpske Kraljevske trgovačke akademije u Beogradu. Svaki pogodak je propraćen muzičkim tušem prisutnih muzikanata koji su u to vreme bili sastavni deo publike.

Posle utakmice sa FK" Kolubarom" iz Lazarevca

                 Prve godine od osnivanja kluba bile su jako teške te su se osnivači kluba mučili kako da obezbede opremu za odigravanje utakmica. U pomoć su im pritekli zanatlije i trgovci. Na utakmice se išlo zaprežnim kolima a često i peške

        Isto tako   prvu utakmicu “RSK” ( Rudnički sportski klub) iz Rudnika, sa kojim i danas imamo odlične prijateljske odnose, odigrao je 1935. godine u Belanovici  sa „Kačerom“ gde su Rudničani slavili sa 4:1.
        Novine „Rudnički glas“ su 1936. godine objavili vest da : U nedelju 16 ov. M. Odigrana je u Belanovici prijateljska utakmica između Belanovačkog S. K. „Kačer“ i Brajkovačkog S. K. „Soko“ sa rezultatom 7:1 za „Kačer“. Pobeda je zaslužena. Sudio je  odlično „Krle“

Rudnički sport klub

 

Posle utakmice sa "Gladijatorom" iz Ljiga
      Ekipa ’’Kačera’’ (po podacima sa poleđine fotografija) snimaljena je pre utakmice sa FK ’’Gladijatorom’’ iz Ljiga na terenu u Belanovici   sa navijačima .Na   održanom turniru „Kačer“ je pobedio sa 4:2 .
        Inače loptački klub  “Gladijator”osnovan je 1924. godine u Ljigu, nakon što je prvu loptu doneo student u Belgiji  Dušan Rulić 1922. godine, a prvu utakmicu odigrao je  u Belanovici sa “Kačerom” nerešeno 1 : 1. “Gladijator” je kasnije menjao ime  tako  ljiški tim poznajemo po raznim imenima : “ Jedinstvo” , “ LjSK” , “Bacić” da bi 1936. godine konačno dobio ime “ Spartak”. List „Sportista" je 23. februara 1931. godine objavio da je „Gladijator“ promenio ime u „Ljiški sportski klub“  a predsednik je bio Radoslav Radaković.
              Na   fotografiji su igrači  posle utakmice odigrane protiv FK ’’Rajić’’ iz Čačka na turniru održanom od 22.08-25.08. nepoznate godine. Utakmica se završila bez golova 0:0.Na turniru je učestvovao još FK ’’Takovo’’ iz Gornjeg Milanovca.
 Posle utakmice sa FK " Tanasko Rajić " iz Čačka

FK “Kačer“ je prijateljske utakmice igrao i protiv “Mladog Rudara “iz Rudnika, “Takova“ iz G.Milanovca, Darosave, “Šumadije“ iz Aranđelovca, “Spartaka“ iz Ljiga, “Turbine“ iz Vreoca, “Šumadinca “iz Kruševice, “Radničkog “iz Rudovaca, “Mladost “iz Baroševca, “Budućnosti“ iz Dudovice, “Ribnice “iz Mionice, “Borca“ iz Čačka, “Garnizona JNA “koji je logorovao u Belanovici, klubova iz Jarmenovaca i Šatornje.
               

Tim iz 1940. godine u Belanovici- stoje:blagajnik M.Milovanović  , D.Đuknić, M.Jovčić, Bora Đuknić, M Tomić, Tonković, Dragan Nikolić, D.Milosavljević, Lazarević, Preža Radosavljević, D.Nikolić; Leže: Miodrag Radosavljević-Bata i G. Tomić Nije bilo ligaškog takmičenja te su se igrale prijateljske utakmice ili organizovali turniri koji su trajali dva dana obično za vreme crkvenih praznika i vašera.

 predsednik kluba Krsta Lomić-kafedžija, Mihailo Rakić-pravnik iz Dragolja, Brana Miljković-iz Trudelja, Bogoslav Raković-iz Živkovaca, Mišula Bogićević iz Belanovice, Čeda –bogoslov, Draga Rakić-šnajder iz Dragolja, Radojko Đukanović-Ćuk, Jovan Pleskonjić-trgovac . Kleče: Milenko Obrenović-Belanovica,Golman -Sigeta –radnik iz Aranđelovca i Slobodan Marjanović –rod od Đuknića.

  FK ’’Kačer’’ je 1958. godine imao dobrih igrača među kojima su se izdvajali : Radiša Đuknić Pepika i Momčilo Kolaković Džafer . 

Tim iz 1958. godine :Momčilo Kolaković Džafer(stoji prvi),do njega Bora Kolačarić, Milisav Otašević, Radiša Đuknić Pepika,Perica Đuknić, Miloš Stamenković a u kolicima sedi Pilot, čuče: __, __, Ješa domac,   Delimir Milovanović Delija Dosta igrača u  ekipi  bilo je iz dečijeg doma za ratnu siročad koji se nalazio u Belanovici koje smo zvali ‘’domci’ . Jevrem Vasić Ješa, Sredoje, Stanko, Burča, Pajević ... bili su solidni igrači koje smo zvali "domci". Petar Peperko bio je  dugogodišnji igrač Kačera, jer je posle zatvaranja Doma ostao da boravi i radi u Belanovici . Utakmice je igrao isključivo bez kopački - bos Zbog sudije utakmicu je morao da počne sa cipelama i odmah ih skida. Neuobičano ali je tako.

Prepoznajemo Milisava Otaševića (prvi sa desne strane),  Petra Peperka (stoji do njega), Boru Kolačarića( čuči prvi sa leva)

 

Oko 1965. godine Stoje : Milorad Vojinović, Milan Stojanović Šaban, Dragutin Ljujić Dragče, Boban Nikolić Bobiša, Dragan Popović Gagi, Ilija Rakić Čuče : Dušan Simić, Dragić Matić, Rade Tomić, Mija Stojanović Klopan, Žika Aksentijević

 oko 1970. godine posle utakmice sa „Šumadincem“ iz Kruševice :vozač, Buda Stojanović, Dule Simić, Miodrag Marinković Mare, Mija Stojanović, Petar Peperko, Lazar Danilović; čuče: Milomir Pavlović Pevac, Branko Nikolić Džene, Delimir Milovanović Delija, Milorad Vojinović, Ilija Rakić

Posle utakmice organizovane su  obično igranke gde su sklapana mnoga poznanstva koja su se često završavala brakom. Putovanja i nabavka opreme bila je trošak samih fudbalera a često su donacije davali i bogatiji meštani.
            FK ’’Kačer’’ je ostvarivao relativno   dobre rezultate u takmičenjima jer je imao dosta kvalitetnih fudbalera koji su kasnije doživeli afirmaciju u raznim klubovima u zemlji i inostranstvu.  Predrag- Preža Radosavljević je igrao za ’’Slobodu’’ iz Užica a kasnije za ’’Vojvodinu’’ iz Novog Sada.  Jovica Đuknić-Bidža igrao je za omladince ’’Partizana’’ a nakon njih afirmisao se u Švajcarskom ’’Sen Galenu’’. Slobodan -Bobiša Nikolić bio je golgeter a ponikao je u pionirima “Crvene Zvezde“ a kasnije igrao u Radničkom iz Mladenovca i Rudovaca. Njegove golove pamte Belanovčani jer ih je davao sa izuzetnom lakoćom. Braća Aleksandar i Vladislav-Bleki Bogićević prošli su školu ’’Crvene Zvezde’’ i prvi se afirmisao u ’’Mariboru’’ a drugi, mlađi Vladislav bio je kapiten ’’Crvene Zvezde ’’ i reprezentativac Jugoslavije a karijeru je završio u SAD.

 Prvo igralište na crkvenom placuPrva slika novog terena u "Lazinim kalemima"

 

Ranije utakmice  nisu imale takmičarski karakter te nema zabeleženih rezultata i protokola sa njh. Igrane su  na raznim terenima  u Belanovici a prvi teren  bio je ispod crkve na crkvenom placu. Sam teren usled konfiguracije nije mogao biti u propisanim dimenzijama pa je sa istočne strane, ka korner liniji   imao i blago uzvišenje. I pored takvog terena na njemu su igrale i druge ekipe svoje utakmice. Zabeleženo je da je i ljiški klub dok nije imao svoj teren koristio belanovačko igralište. Posle   prijateljskih utakmice organizovane su  obično igranke gde su sklapana mnoga poznanstva koja su se često završavala brakom. Putovanja i nabavka opreme bila je trošak samih fudbalera a često su donacije davali i bogatiji meštani. Veliki broj navijača iz Belanovice   odlazilo je na gostujuće utakmice  zakupljenim autobusom ili obično konjskim kolima.
                Organizovani su  turniri, kako u Belanovici tako i u drugim mestima uz učešće ekipa iz okolnih varošica..  Prvi fudbalski turnir “Kačer” je organizovao 18. i 19 avgusta, na  duhovni praznik Preobraženje Gospodnje i on je kasnije postao tradicionalan pod nazivom Letnji fudbalski turnir . Na turniru su učestvovale ekipe : “Radnički” iz Rudovaca, “Spartak” iz Ljiga, “Mladi rudar” iz Rudnika. Jedno vreme turnir je bio pod donatorstvom porodice bišeg  fudbalera Radiše Stojanovića Kačerca  na kom Radišina porodica   dodeljuje pehar posvećen uspomeni na  rano preminulog fudbalera, koji je uspešno nosio dres “Kačera dugo godina.
         Na turniru obično učestvuje i ekipa veterana FK “Kačer” sa gostima i te su utakmice posebno zanimljive jer se druženje posle utakmice nastavlja do duboko u noć uz dobro jelo i piće. Pobednik turnira 2011.godine bila je ekipa ‘’Banja’’ iz   Aranđelovca koja je pobedila Kačer sa 2:1 i osvojila pehar.
   FK“Šutci iz 1966. “ stoje: Raja Veselinović, __, Petar Peperko, __, __, Dobrivoje Vasiljević Dočan, Rade Savić čuče: Milisav Vasiljević Mićan, Dule Simić, Buda Stojanović, Miodrag Marinković Mare, Milan Stojanović Šaban         I u Ljigu su ranije za Prvi maj organizovani turniri pod nazivom  Radničke sportske igre na kojima su učestvovale ekipe iz mesnih zajednica opštine, a često i ekipe radnih organizacija
Na slici su fudbaleri FK“ Šutci “ iz Šutaca koji su 1966. godine igrali na  jednom takvom turniru u Ljigu protiv FK "Veliševac" . Pamti se da je Milan Stojanović Šaban iz kornera uspeo da postigne pogodak. Ekipu je vozio Preža Marković sa konjima do Ljiga i nazad. 
        Sledeće, 1968.godine  FK “Kačer“ bio pobednik, a rezultat u finalu bio je 2:1. “Kačer je izveo   sledeći tim:

1968. god.-Petar Peperko, Dragan Ignjatović Furta, Buda Stojanović, Dragan Vučković,__ , Miomir Pavlović Pevac, Radoš Jovanović; čuče: Ilija Rakić, Dule Simić, Dragomir Doganjić Kurja, Slobodan Radovanović Bobek, Miodrag Marinkoić Mare
         Tim Kačera se često menjao u zavisnosti kada su igrane utakmice. pošto nije bilo takmičenja, izbor igrača za tim nije bio obavezan.
       Oko 1970.Zoran Marković Muta, Radiša Simić, Gligorijević. Milojko Nikolić, Buda Stojanović,Zoran Vučković, Mićan Vasiljević, čuče: Vlaja Stojanović, Rajko Tomić, Rade Tomić, Miroslav Pantić Šora, Prlinac, Stojanović

 

Ekipa je sa jednog turnira u Ljigu gde je pobeđena   “Ribnica“ iz Mionice . Ribnica je došla u voćstvo u 8. minutu preko Predraga Ignjatovića a kačer je izjednačio preko Vladimira Milićeviča u 73.Boljim izvođenjem jedanesteraca tek u desetoj seriji odlučen je pobednik 10:9. kapitenu Kačera, Korenčaninu pehar je uručio predsednik Opštine Starčević.
Na slici je Kačer sa : Saša Marinković, __, Robert Korenčanin, Dejan Živković, __ Matković, Dragan Pantić Pušljka, ___, Milomir Starčević Mikela, Dragan Dražić Gera; Milan Nikitović Kruška , Nebojša  Krstanović, Bojan Lomić, __, __, Milorad Arsović  Arsa, ___ .       

 

            Finansiranje troškova kluba bilo je uvek problem koji se rešavalo uz pomoć raznih donatora a najveća pomoć stizala je iz trgovinskog preduzeća „Šumadije“. U ono vreme u većim mestima igrala se „tombola“ te je i „Kačer“ tako našao stalan izvor prihoda. Ona je subotom i nedeljom organizovana u renoviranoj Kolakovića kafani, koju je klub dobio na upotrebu od države. Klub tu   imao i svoj bife koji je , naročito za vreme tobole izvrsno poslovao.  U njemu je najviše radio  Srba Jovičić Ćima, te je primljen u radni odnos kao radnik u bifeu. Tako mu je i ostala ljubav prema piću.    

          Istorija fudbalskog kluba Kačer nastavlja se drugim razdobljem početkom avgusta 1973. godine, kada je na inicijativu Miće Vojinovića  sazvana Osnivačka skupština Društva“ Kačer“, u tadašnjoj Kolakovića kafani, na kojoj su izabrani organi Društva . Vojinović je bio predsednik Društva i fudbalskog kluba a Momčilo Radovanović učitelj, bio je predsednik šah kluba.  Članovi Skupštine postali su Milorad Vojinović, Veljko Radovanović član šah kluba, Milorad Mihailović, Radenko Jevtić, Jovan Pleskonjić, Milorad Mihajlović, Dragutin Lomić, Momčilo Radovanović, Miloš Mirić, Borivoje Desivojević, Jovan Marković, Vladan Vojinović i Miodrag Marinković.
         Šah klub pored prijateljskih susreta, takmičio se i u Drugoj ligi Srbije a susreti su se održavali u maloj prostoriji čitaonice u staroj školi a kasnije u Kolakovića kafani .
       Fudbalski  klub su svi voleli a potvrda toga  je da je na prvim tereninzima po osnivanju kluba bilo  do 30 igrača jer je većina dečaka iz Belanovice i okoline želela da igra fudbal. Ekipu su sačinjavali  25 fudbalera koji su vredno učestvovali na treninzima kluba. Trener je bio Milorad Vojinović , bivši fudbaler ’’Kačera’’ i ’’Jedinstva’’ iz Mladenovca. Treninge je posmatrao i veliki broj gledalaca. Na gostovanja se išlo autobusom a za timom je išao konvoj navijača. To je bilo vreme kada su Kačer svi voleli
           Prvu opremu ( doduše polovnu) poklonio je Miloš Antonijević koji je bio član uprave FK„Radničkog“ iz Zemuna.  
       Uslovi za igru  bili su skromni, igrači nisu imali svlačionicu te su se presvlačili u jednoj drvenoj šupi koju su dobili od preduzeća „Belan“ na upotrebu, na mestu gde je sada tenisko igralište a kada je ona srušena, zbog regulacije korita reke Belanovice svlačionica je bila u magacinu “Zadruge “ iznad starog mlina. Zadruga je omogućila klubu da napravi tu  kupatilo.  
        Formiranjem organa Društva te 1973.godine  SD’Kačer’ se registruje kao udruženje građana i fudbalski klub počinje iste godine takmičenje  u Ligi područja Valjevo koja je imala 9 klubova    
        Prvu zvaničnu utakmicu FK „Kačer“ odigrao je protiv OFK Valjeva u Valjevu koju je ’’Kačer’’ dobio sa 3:1 a strelci su bili  Mileta Jovčić, Mića Vojinović i Dragan Ignjatović.  U Valjevo je došlo iz Belanovice dosta navijača koji su bodrili Kačer i pošto je to bila i prva pobeda spevali su pesmu kad su se vratili kući „ Teče Kačer ladna voda donesosmo oba boda“   

        Pravila takmičenje   zahtevala su i angažovanje trenera sa licencom te je angažovan Slobodan Drinčić Jolac iz Ljiga . Klub je odmah doneo  odluku da se u trenersku školu uNa kraju prve sezonepišu svoji kadrovi, Ljubiša Stanković, Ilija Rakić i Mića Vojinović, te su oni osposobljeni za posao trenera.          
        Aspiracije kluba su bile prelazak u viši rang i   postojeći igrački kadar  pojačan je    angažovanjem Bobana Nikolića  Bobiše, kvalitetnog igrača ’’Crvene Zvezde’’, ’’Radničkog’’ iz Rudovaca i Mladenovca . On je vrlo brzo dobio posao u  Zemljoradničkoj zadruzi i dosta pomogao u uigravanju tima.          
         Za   ligaška takmičenja doneti propisi su zahtevali potrebne dimenzije terena, koje ova  na crkvenom placu nije imao,  pa je Mesna zajednica  otkupila zemljište  u nekadašnjim ’’Lazinim kalemima’’ od Radovina Pavlovića pored rečice Belanovice. i time je omogućila izgradnju novog terena uz pomoć Zemljoradničke zadruge“Kačer“ ,   prilozima meštana i Belanovčana koji žive van Belanovice, tadašnje belanovačke privrede, skromnim sredstvima opštinskog SIZ za fizičku kulturu i lovačkog društva ’’Sloga’’ iz Belanovice .
         Sportsko društvo je započelo radove na gruboj drenaži terena i potpornom zidu iznad terena. Kamen je dovlačen sa Mirića majdana uz pomoć zemljoradničke Zadruge i privatnih traktora. Krovnu građu , komplet elektro instalaciju za objekat  kao i stative dao je „Belan“ . Građani su dobrovoljnim radom radili na uređenju terena a belanovačke firme učestvovale su u sponzorisanju kluba kako bi svi omogućili početak takmičenja. Struktura finansiranja izradnje bila je Zadruga 60%, Donacije građana 30%  i opština 10%.

Sportski centar Kačera          Sportski centar  je inače projektovao dr ing. Petar Bošković, iz Novog Sada koji je projektovao i stadion ’’Crvene zvezde’’  u Beogradu i niz drugih stadiona po bivšoj Jugoslaviji. Nadzor nad izgradnjom vršila je stručna služba FK Crvene Zvezde pod vođstvom Rada Bogosavljevića. Urađen je i teniski teren posut crvenom šljakom pod nadzorom stručne službe iz Valjeva. Stadion je rađen u dve faze jer postojeća konfiguracija terena nije   omogućavala potrebne dimenzije pa je u prvoj fazi  teren bio kraći a u drugoj fazi je proširen na današnje dimenzije.
          Položaj  terena je izvrstan  jer sa odlično urađenom drenažom sva voda odlazi u rečicu Belanovicu, tako da su uslovi za igru po kišnom vremenu idealni. Ovakav stadion sa pratećim objektima po kvalitetu izvedenih radova jedan je od najboljih u Srbiji .      
           Od pratećih objekata danas postoje dve savremeno urađene svlačionice sa toplom vodom,jedna za domaće i jedna za goste, soba za sudije, magacin za čuvanje opreme, prostorija za administraciju kluba , dobro opremljen bife i prostorija za udruženje lovaca Belanovice.  
          Savremen   Sportski centar završen je 1991. godine
           Takmičenje po sezonama prikazane su na sledećim stanicama sajta ali treba reći da se klub takmičio sa promenljivim uspehom u ligama valjevskog kraja.

1973/74 – Liga područja Valjevo – jesen -1 , kraj 4
1974/75  - Liga područja Valjevo – jesen 1 , kraj 1
1975/76   -Kolubarsko podrinjska liga –jesen-7, kraj – 7
1976/77   -Kolubarsko podrinjska liga – jesen 4 , kraj 13
1977/78  - Kvalitetna međuopštinska liga Valjevo – jesen 7. Kraj 5
1978/79  - Kvalitetna međuopštinska liga Valjevo – jesen-8, kraj 12
1979/80  - Kvalitetna međuopštinska liga Valjevo – jesen-13, kraj 14- ispada
1980/81  - Kvalitetna međuopštinska liga Valjevo –jesen-10, kraj -8
1981/82 -  Mešuopštinska liga Valjevo – jesen -, kraj 8
1982/83  - Međuopštinska liga Valjevo – jesen -, kraj 13 – ispada
1983/84 – Opštinska liga Ljig – Mionica – jesen 2, kraj 3
1984/85  - Opštinska liga Ljig – Mionica – jesen2, kraj 2
1985/86 -  Opštinska liga Ljig – Mionica , jesen-, kraj 1
1986/87  - Međuopštinska liga Valjevo- jesen-, kraj 6
1987/88  - Mešuopštinska liga Valjevo, jesen - , kraj 6
1988/89  - Mešuopštinska liga Valjevo, jesen -1 , kraj 2
1989/90  - Mešuopštinska liga Valjevo - jug- , jesen - 1, kraj 3
1990/91  - Mešuopštinska liga Valjevo - jug- , jesen - 7, kraj 4
1991/92  - Mešuopštinska liga Valjevo - jug- , jesen - 1, kraj 1
1992/93  - Okružna liga Kolubara – jesen 1 ,kraj 1
1993/94  - Posavsko Podunavska zona – jesen -, kraj 7
1994/95  - Posavsko Podunavska zona – jesen -2, kraj 3
1995/96  - Srpska liga –Zapad- jesen 9. kraj 7
1996/97  - Srpska liga –Zapad – jesen 10 , kraj 13
1997/98  - Srpska liga –Zapad – jesen 17 kraj 18 ispada u Zonu
1998/99  - Posavska zona – kraj 8
1999/2000 - Posavska zona-  jesen 12, kraj 12
2000/2001 - Posavska zona – jesen16, kraj 17 -ispada
2001/2002 -Okružna liga Kolubara – jesen 3  ,kraj 3
2002/2003 - Okružna liga Kolubara – jesen 2   ,kraj 2
2003/2004  -Okružna liga Kolubara – jesen 17(zadnj)    ,kraj 13
2004/2005 - Okružna liga Kolubara – jesen 17  ,kraj  17-ispada
2005/2006 - Okružna liga Kolubara – jesen 18(Zadnji)   ,kraj 18-ispada 
2007/2008  - Opštinska liga Ljig-Mionica – kraj 2
2008/2009 - Opštinska liga Ljig-Mionica - prvi
2009/2010 - Okružna liga Kolubara – jesen 8, kraj 8
2010/2011 - Okružna liga Kolubara – jesen 1 , kraj 8
2011/2012 - Okružna liga Kolubara -kraj 1
2012/2013 - Zona –Drina – ispada
2013/2014 - Okružna liga Kolubara – kraj 9
2014/2015 - Okružna liga Kolubara –kraj 14
2015/2016 - Okružna liga Kolubara – jesen 16, kraj 14
2016/2017 - Okružna liga Kolubara – jesen 2, kraj,  10

          Najveći domet ostvaren je 1995/1996. godine  takmičići se u u Srpskoj ligi –Zapadna grupa Dunav. Međutim najveći uspeh belanovačkog tima bio je osvajanje trećeg mesta 1994/95 u Posavsko - Podunavskoj zoni jer je ekipa bila sastavljena isključivo od igrača ovog kraja bez i jednog sa strane. Tu su bili : Toma Đukić Mađar, Rajko Jovčić Njoki, Dragan Ignjatović Furta, Ilija Rakić, Dule i Rajko Simić, Miodrag Marinković Mare, Radiša i Mija Stojanović, Boban Nikolić, Mića Vojinović, Dragan Popović Gagi , Mileta Jovčić, Toma Blagojević Lizol, Branko Nikolić Džane, Aca Jaćimović. 
         Kasnije je klub, posle finansijskog kolapsa, preuzeo novi sponzor, preduzeće „ Kačer 5“ koga su osnovali ugledni privrednici koji su vezani za „Kačer“ i Belanovicu : Bata Žugić, Vlada Vojinović, Koča Trošić, Branko Nikolić i Predrag Petrović. Predsednik Skupštine društva bio je Milorad Vojinović a u upravi su bili Ilija Rakić i Dragan Rašić Gera.
          Treneri su se menjali od Miloševića koji je otišao u Emirate,  zatim Popović koji kasnije  preuzima „Šumadiju“ pa Vlada Radmanović koji je na insistiranje Srećka Kataneca otišao u Sloveniju. Najzad je trenersku palicu preuzeo Ilija Galić koji je bio trener u beogradskom Sinđeliću  . On je , zajedno sa Upravom i predsednikom kluba Ilijom Rakićem, uz finansijsku podršku zemljoradničke  Zadruge sačinio dugoročni plan sa ciljem učešće u višem rangu, Srpskoj ligi, što su i ostvarili.
          Počela je sa radom i škola fudbala za pionire koja je okupljala veliki broj dečaka.
          Klub je bio odlično organizovan, na profesionalnom principu, i uz uspešnu saradnju sa „Šumadijom“ iz Aranđelovca,  čime je rešen nedostajući igrački kadar Kačer se održavao u Srpskoj ligi tri sezone. Na kraju druge sezone „Kačer“ je zauzeo 14. mesto koje mu je omogućilo dalje takmičenje.U sezoni 1997/ 1998. nije uspeo da se održi u tom rangu jer je reorganizacijom lige uz „Kačer“ ispalo šest klubova : „Proleter“, „Luk“,  „Provo“, „Sloga“ iz Petrovca, i „Radnik“ , mada je posle jesenjeg dela „Kačer“imao solidan skor bodova. Iste  godine je započeta izgradnja pomoćnog fudbalskog terena, pored potoka Belanovice, ali na žalost još on nije dovršen. Teren je razmeren na potrebne dimenzije, urađen idejni projekat i započeti su grubi radovi .  
         A onda dolazi takmičenje u Posavskoj zoni  sa polovičnim uspehom te se u njoj zadržava tri sezone. Klub je počeo da pada  sa rezultatima i sa organizacijom. Dobri igrači napustili su ekipu i dešavalo se da nema dovoljno igrača da utakmica počne. Zavladala je anarhija u klubu, oprema je propala, održavanja objekata nije bilo . Teren je dat na korišćenje i ekipi Šutaca što je održavanje opteretilo do maksimuma, pogotovo što Šučani nisu učestvovali u finansiranju . Bilo je teško jer niko nije vodio računa ni o inventaru kluba. Uprava se često menjala i FK Kačer je došao u situaciju da se ugasi. U Okružnoj ligi Kolubara tavorio je do 2007. godine  i ispao u najniži rang, Opštinsku ligu, gde se takmičio   sa ekipama iz Poljanica, Šutaca, Kadine Luke i drugim seoskim timovima.
         A   2009. godine došli su novi entuzijasti i klub je počeo da se polako oporavlja . Iz „Kolubare“ je doveden da igra i trenira ekipu Miroslav Pranić, dugogodišnji vezni igrač koji je igrao Drugu ligu sa „Kolubarom“. Počeo je ponovo sistematski rad sa ekipom, uvedeni su redovni treninzi, igrane prijateljske utakmice sa ekipama iz okruženja. Okupljena su belanovačka deca da u školi treniraju i učestvuju u takmičenjima Lige pionira, a Prvi tim,  pomognut  sa par igrača iz  lazarevačke "Kolubare" i „Šumadije“   uspelo je da    u  sezoni 2009/2010.godine,   uđu u viši rang gde se igra dosta bolji fudbal.
         Propali objekti na stadionu su renovirani , oštećene sanitarije zamenjene su novim. Postavljena su plastična sedišta na  betonskim tribinama po ugledu na velike stadione u Srbiji zahvaljujući    donaciji  belanovačkog biznismena i sponzora Vlade Vojinovića,  .   Popravljena je i ofarbana ograda oko igrališta, urađen nov most na prilaznom putu preko potoka .
         Stadion Kačera  dobio je nov izgled i postao je moderan Sportski centar.   Uz njega je sređen i teren za male sportove koji je adaptiran u tenisko igralište  nasuto šljakom ali se ona pokazala ne praktičnom za održavanje i zamenjena je   asfaltnom podlogom a   tenisko igralište dobilo je   dva reflektora koji su igračima omogućili da u letnji večernjim satim mogu prijatno da se rekreiraju.  Teren je   uredno održavan a o uređenju stadiona i reda u ekonomatu starao se uvek vredan Miroslav Pantić Šora.
          Pored nabrojanih radova nastavljeni su radovi na pomoćnom terenu za koji je urađen Uprošćeni  projekat sa težištem na dreniranje terena kako bi služio za pripreme ekipa  u lošim vremenskim uslovima. Planirano je i postavljanje reflektora oko glavnog terena, kako bi se dobila licenca za odigravanje i prvenstvenih utakmica najvišeg ranga. Međutim to su ambicije koje će biti ostvarene kada se obezbede potrebna finansijska sredstva i kada klub dobije ponovo neke nove   entuzijaste koji vole i svoj klub i samu Belanovicu sa okolinom.
        Ekipa je počela da dobija fizionomiju i mogla se pohvaliti dobrom organizacijom u klubu.  Osvojen je Kup Valjevkog saveza  pobedon nad tradicionalnim rivalom ’’Spartakom’’ iz Ljiga sa 5:4 boljim izvođenjem jedanesteraca.
       Trener Pranjić je nastavio rad i odveo ekipu u Okružnu ligu  okupivši veći broj igrača iz Belanovice i okoline. Kao i svaki klub kod nas, imao je opoziciju koja je mislila da može više da pruži. Tako je 2011. godine izabrana nova Uprava kluba a trenera Pranića zamenio je Nenad Mastilović iz Aranđelovca koji je uspeo da već formiran tim „Kačera“ uvede u viši rang – Zonu Drina. Takmičenje u Zoni Drina donelo je navijačima u Belanovici dosta dobrih utakmica u kojima je FK Kačer bio uspešniji u  jesenjem, delu prvenstva kada je držao sredunu tabele a kod kuće pobeđivao sve slabije konkurente.  Međutim, promenom trenara Mastilovića  sa novim trenerom Zoranom Vranešom   izmenjen je skoro kompletan tim i Kačer se našao u Regionalnoj ligi .
       Nova uprava sa predsednikom kluba Đorđem Rakićem i čestim izmenama trenera  nije uspela  da obezbedi potreban kvalitet igre  i opstanak   te  se Kačer našao u nižoj ligi   sa svojim starim rivalom -“Spartakom” iz Ljiga , koji je osvojio prvo mesto i  obnovom igračkog kadra  uspeo da uđe u viši rang, Zonu Druna. Kačer je bio zadnji sa osvojenih šest bodova             U Okružnoj ligi  u sezoni 2014/15  jedva se spasao ispadanja zauzevši 14. mesto. Sledeća sezona 2015/16 počela je očajno. Na kraju jesenjeg dela  sa osvojenih 7 bodova i gol razlikom 18:67 . Sezonu je završio na 14. mestu sa 32 boda i jedva opstao u istoj ligi zahvaljujući najboljem igraču Aci Jovanoviću Sulji koji je bio i najbolji golgeter lige.
       FK ’’Kačer’’ je imao i svoje maskotekoje su ih pratile. Kada se utakmica igra, iza protivničkog golmana   u Belanovici i na strani uvek su stajali Živomir Stanošević Žir i Rada Milovanović  Rakana. Rakana se sa svojim mužem Draganom koga smo zvali „Kišobran“, starala se o čistoći sportske opreme , osim toga ona  je svojim  dobacivanjma protivničkog golmana uspevala dosta puta da dekoncentriše u odbranama. Često su golmani tražili zaštitu   sudije. Rakana je preminula 2008.godine a Žir je stajao sve do Preobraženja Gospodnjeg 2013. godine kada je i on preminuo. Tako su i maskote nestale.

           Malo koji klub može se pohvaliti velikim brojem rođene braće koji su branili boje svog kluba kao Kačer :

  • Preža i Bata Radosavljević
  • Mimčilo i Mija Kolaković
  • Gradimir i Vojko Obradović
  • Milorad i Valadan Vojinović
  • Radisav i Borivoje Marinković
  • Dragiša i Jova Tomić
  • Dušan i Radiša Simić
  • Aca i Giga Jaćimović
  • Miško i Mija Simić
  • Slobodan-Bobiša i Branko-Džane  Nikolić
  • Radiša i Gradimir Jovčić
  • Saša i Naša Marinković
  • Vlada i Dragan Pantić
  • Đorđe i Miloš Rakić
  • Aca i  Dragan  Vasiljević
  • Dejan i Bojan  Lomić
  • Mića i Dragan Nikitović
  • Zoran i Goran Joksimović
  • Momčilo i Dušan Radovanović
  • Ilija i Nebojša Nikitović

      Osnivanje kluba nije bio lak posao za osobe koje su imale viziju kako okupiti, formirati ekipu, opremiti je, obezbediti trenera, naći način da se ekipa preveze u goste, oprati i očistiti opremu i završiti mnoge administrativne poslove. Zato je Skupština kluba  birala članove Uprave koji su obavljali sve administrativne i operativne poslove oko izbora trenera i  fudbalera . Upravu su većinom činili članovi koji su bili ugledni građani i koji su u mogućnosti da pomognu u organizovanju kluba po svim pitanjima.
            Nema podataka ko je bio na čelu kluba 1923. godine  ali se pretpostavlja da je prvu loptu doneo  Dobrivoje Mirić,  učenik Srpske kraljeve Trgovačke akademije u Beogradu. Pošto nije bilo takmičenja, uprave verovatno nije ni bilo. Utakmice su odigravane za vreme nekih proslava, obično vašera, gde su se igrači spontano okupljali i igrali utakmice bilo u Belanovici ili u gostima. U goste se  išlo konjskim kolima sedeći na takozvanom splavu, a kola je  obično vozili Radovan Lomić Ruma i Preža Markovič koji su imali najbolje konje. Takve događaje pratilo je niz anegdota i šala koje su se ispredale tokom putovanja.
         Kroz klub je prošlo mnogo igrača i teško ih je sve nabrojati. Onih prvih osim Dobrivoja Mirića danas se niko ne seća a tragova nema iz kojih se mogu definisati. Poznato je da su među najstarijim bili: pop Lazar Radosavljević sa sinovima Batom i Prežom, Dušan Đuknić Surgija, Sreten Đuknić Krka, Mića Popović Ture, Jovan Pleskonjić Krsta Lomić...Bidža Đuknić,    Milivije Nikolić Pićara, M.Jovčić, G.Đuknić, M Tomić, Ivko  Tomković, Prederag Nikolić, D.Milosavljević , D.Nikolić, G. Tomić , Mihailo Rakić-pravnik iz Dragolja, Brana Miljković-iz Trudelja, Bogoslav Raković-iz Živkovaca, Mišula Bogićević iz Belanovice, Čeda –bogoslov, Draga Rakić-šnajder iz Dragolja, Radojko Đukanović-Ćuk, Jovan Pleskonjić-trgovac,   Milenko Obrenović-Belanovica,Golman -Sigeta –radnik iz Aranđelovca i Slobodan Marjanović –rod od Đuknića.
          Zatim sledi generacija: Miloš Mirić,    Momčilo Kolaković Džafer ,  Bora Kolačarić, Milisav Otašević, Radiša Đuknić Pepika,  Delimir Milovanović Delija
        FK ’’Kačer’’ je imao brojne trenere i fudbalere koji su obeležili vreme u kojem su branili boje svog kluba i teško je sve nabrojati jer je svaka generacija imala svoje ljubimce . Neki od njih su postali legende o kojima se uvek priča.
       Mnogo je učesnika prošlo od postanka kluba do danas i svi oni zaslužuju da ih se setimo u obimu u kojem ima podataka  a   to je pred vama.   
         Počnimo od Uprave i predsednika kluba. Poznato je da je predsednik kluba 1940. godine bio Krsta Lomić, tu je i trgovac Jova Plesakonjić , kafedžija Dušan Đuknić,
          U kasnijem periodu od formiranja takmičarske ekipe1973. godine, jedan od prvih predsednika kluba bio je Milorad Vojinović Mića, posle njega Branislav Rakić, pa opet Mića Vojinović, zatim se ređaju, Ilija Rakić, vrlo kratko su bili Radoš Jovanović i Radisav Marinković, Milojko Radovanović, Milorad Vojinović, Đorđe Rakić, Milojko Radovanović.
         I trenera je bilo dosta. Nema podataka ko je vodio ekipe od postanka do posle Drugog svetskog rata a od 1973. godine oni se pominju: Slobodan Daničić Jolac, Milorad Vojinović, Ljubiša Stanković, Milorad Vojinović, Dragan Ignjatović Furta, Žikica Mladenović, Zoran Vraneš, Ilija Galić, Vlada Radmanović, Vlada "Japi", Miroslav Pranjić,Milovan Mihić, Nenad Mastilović, Vojkan Filipović, Milan Nikitović Kruška.
         I veliki broj  golmana prošlo je do danas: Među prvim   nalazim   M. Radosavljevića, zatim "Sigeta",  Milivoje Nikolić Pićara , zatim Gradimir Obradović Grada, Milan Stojanović Šaban, Bogdan Pavlović Kanovac, Radisav Marinković, "Nelac"....
         U drugom delu istorije kluba od 1973. godine gol FK Kačera branili su:
 Buda Stojanović,Negoslav Jovančević Nega, Dejan Živković, Borivoje Marinković Bora, Bogdanović, Milojko Nikolić, jedno vrema i Dragan Ignjatović Furta, Dragan Nikitović Kruška, Đurković, Tomislav Đukić Mađar, Dejan Živković Dankovac, Zoran Rašić, Milan Čorlija, Milenko Lazarević,  Kira Radovanović, Ivan Marinković, Stevan Kovačević malo je branio Robert Korenčanin,Milan Nikitović Kruška,  Steva Kovačević, Bojan "Kavurma", Sava Kujundžić, Dorđe Mastilović, Nemanja Stanojlović, Ognjen Ivanović, Nemanja Stanojlović, Milisav Mirković, Lazar Perić, Miloš Tadić, Milisav Mirković...
        Vrsnih gol igrača je bilo malo a isticali  su se Slobodan Nikolić Bobiša,  Radovan Radenović Rožajac , koji su bili rasni golgeteri sa istančanim sluhom za postizane golova. Bobiša je davao golova iz svih pozicija a poznati su mu bili golovi iz slobodnog udarca, dok je Rožajac davao najviše golova glavom.   Mića Vojinović, Toma Blagojević Lizol, Dragan Popović Gagi,  
             FK ’’Kačer’’ je imao brojna fudbalere koji su obeležili vreme u kojem su branili boje svog kluba i teško je sve nabrojati jer je svaka generacija imala svoje ljubimce . Neki od njih su postali legende o kojima se uvek priča.

Milorad Vojinović  Mića

Rođen je 1946.godine u Belanovici. Sportsku karijeru započeo je u pionirima Mladenovačkog ’’Jedinstva’’  koji je bio ćlan jedinstvene Srpske lige. U Mladenovcu je Mića učio srednju školu i učio prve lekcije iz fudbala pod trenerskom palicom čuvenog golmana ’’Partizana ’’ Šoštarića.Igrao je i za prvi tim nekoliko utakmica .Posle vojske zapošljava se u trgovinsko preduzeće ’’Šumadija’’ u Belanovici kada počinje da igra u ’’Kačeru’’. Odigrao je veliki broj utakmica na mestima polutke,špca i krila i dao mnogo lepih golova.Bio je  predsednika kluba u dva navrata 1973. i 2008.godine Trener je postao 1975.godine kada je završio trenersku školu u Valjevu. ’’Kačer’’je tada bio član Kolubarsko –podrinjske zone. Sada je u penziji  ali sport nije napustio .Član je Okružne trenerske organizacije lige Valjevo. Delegat je okružne lige Valjevo. Za svoj sportski rad povodom “Sto godina fudbala u Srbiji“ dobio je Plaketu za razvoj sporta u Srbiji.

 

 

 

 Saša Marinković

 Rođen 17.08.1970.godine u Belanovici u sportskoj porodici gde su mu  i otac Mare i brat Neša  bili odlični fudbaleri FK ’’Kačer’’ i koji su takođe obeležili jedno sportsko razdoblje.Saša je počeo futbalsku karijeru u pionirima ’’Kačera’’ 1978.godine kod trenera Radisava Marinkovića. Kasnije je kao darovit igrač prešao u ’’Kolubaru’’ iz Lazarevca, u omladice .U “Kačer’’ se vratio 1992.godine kada je trener bio Zoran Vraneš. U to vreme ’’Kačer’’ je imao odličan tim i igrao je u Srpskoj ligi. Saša je za ’’Kačer’’ odigrao preko 500 utakmica na čijem je čelu bio i kapiten. Promenio je dosta trenera među kojima i Iliju Galića,Radmanovića,Dragana Ignjatovića, Miroslava Pranića, Vladu ’’Japija’’. Zapamćen je kao odličan napadač i stub odbrane a pored svega smiren i korektan fudbaler 

 

 

 

Slobodan  Boban Nikolić

    Rođen 30.03.1951.godine u Beogradu. Preko velike familije Lomić vezan je za Belanovicu gde provodi najveći deo svog životaBogatu sportsku karijeru započeo je u pionirima ’’Crvene Zvezde’’  kao srednjoškolac 1966.godine kada ga je zapazio na terenima osnovne škole ’’Stevan Sinđelić’’ Zvezdin trener Mihić, kako lako daje golove svojim vršnjacima. U Zvezdi je prošao pionirsku i omladinsku  školu uz trenere Miljana Miljanića i  Žara Nedeljkovića a onda  se razboleo i izgubio korak sa svojom generacijom u kojoj su bili : Babarogić (bio je predsednik sudijske organizacije), Sava Avramović, Zoran Perić i drugi.’’C.Zvezda ’’je ceo tim poslala da se takmiči u tadašnjoj  Drugoj ligi. Bobiša je prešao u ’’Radnički’’ iz Mladenovca gde je pokazao svoje golgeterske kvalitete. Iz ’’Radničkog’’ iz Mladenovca prlazi u’’ Radnički’’ –Rudovci jer se zaposlio u Rudarskom Kombinatu ’’Kolubara’’, te je i tu bio najbolji strelac. Zbog ljubavi prema Belanovici u FK ’’Kačer’’ dolazi 1988.godine i u njemu je bio sjajan golgeter.U ’’Kačeru’’ je i završio svoju bogatu karijeru. Sećamo se da je ’’Tešnjaru’’ iz Valjeva na utakmici koju je ’’Kačer’’ dobio sa 8 : 1 dao 6 golova 

       Pioniri - budućnost Kačera

      Fudbalski klub je tokom postojanja  imao i svoje pionire koji su se takmičili  u Pionirskim ligama okruga Valjevo. 
        Oni su se   ranije,  naročito leti,  okupljali   radi odigravanja fudbalskih utakmica u Belanovici i okolnim mestima. Među mladima je prednjačio  pionirski tim formiran u belanovačkoj školi i vođen nastavnicima iz same škole. Zahvaljujući njihovom entuzijazmu FK Kačer je dao veliki broj dobrih fudbalera. stoje: Joksimović Vladan, Rakanović Bojan, Marković Marko, Jovčić Bojan, Lukić Milovan, Petrović Ivan Čuče: Todorović Dejan, Doganjić Zdravko, Lazić Marko, Radovanović Momčilo, Dimitrijević Željko, Radovanović Marko        Posebno su se u pripremi i obuci pionira istakli   Milan Nikitović Kruška ranije, i mlađi Nikola Doganjić, profesor fizičkog danas, pod čijim vođstvom su stasavali fudbaleri: Kolaković, Kulizić, Ivanović, Janković, Stanković, Jaćimović, Marković, Pantić, Marinković i drugi.

   Sa turnira u malom fudbalu ekipa „Dosta-5“ Spasoje Mirić iza mreže, Miloš Radovanović Fiki iz Kozelja, Ilija Nikitović Kruška, Ivan Dimitrijević Dimi iz Živkovaca, Goran Joksimović Bule iz Kalanjevaca, mali Dača Cvijanović  ; čuče: Danko Jevtić iz Šutaca, Doganjić Nikola , Nedeljko Klisara , Miloš Đuknić iz Kalanjevaca. 

Rukometni klub devojčica iz osnovne škole

Jedno vreme u školi je postojao rukometni klub devojčica , osposobljen  za razna takmičenja u kojima je imala   uspeha na raznim turnirima

        Pioniri su osvojili   dosta pehara u ligama Ljiga i Mionice.  Njihovo takmičenje    organizovano je  po sistemu turnira po većim opštinskim mestima. Tako su na turniru pionira 1975.godine održanom u Belanovici osvojili prvo mesto. Na tom  turniru  su učestvovale ekipe ’’Galenika’’ iz Zemuna, ’’Jagodina’’ iz Jagodine, ’’Budućnost“ iz Valjeva, ’’Metalac’’iz Gornjeg Milanovca i ’’ Spartak’’ iz Ljiga .

Školski turnir u malom fudbalu. 1996/97god. ekipa 5 razreda Dečaci rodjeni 1984 /85. godine(Ilija Nikitovic i Nikola Doganjic 4.razred )           Đorđe Živanović, __ , Nebojša Nikitović Kruška, Mirko Vojinović, Miroslav Cvijanović, Miloš Baškalović         čuče: Nikola Tomić, Nikola Doganjić, Ivica__, Ivan Marković, Miloš Radovanović
            Ekipa koja je u tom periodu igrala Pionirsku okružnu ligu vođena je sa terenerom Milanom Nikitovićem Kruškom. Ligu je činilo   16. ekipa iz Valjevskog,  Ljiškog,  Lajkovačkog , Ubskog, Mioničkog područja te je Kačer zauzeo  drugo mesto.  Prva utakmica odigrana je u Valjevu sa FK Krušikom u kojoj je Kačer izgubio sa 5:0.  To je bio jedini poraz te generacije. Međutim, odmah su se revanširali Valjevcima pobedivši ih u Belanovici istim Rezultatom.     

Neki od rezultata iz tog perioda su:
Kačer- Spartak           4:1
Zanatlija- Kačer          2:4
Kačer-Zadrugar         16:0
Jedinstvo Ub- Kačer    1:1

       Generacija  1984/85 je jedna od najspešnijih koja je u kup utakmicama 1999. godine  pobedila   Spartak sa 4:1 , Zanatliju 2:4 , Zadrugar  iz Lajkovca 16:0 , Jedinstvo Ub 1:1. Finale kupa za pionire Kolubarskog okruga  sa Ribnicom iz Mionice  trebali su da odigraju u Ljigu ali zbog ranog stanja u Državi ono nije odigrano.
      Od 1999. godine profesor fizičkog vaspitanja u školi   Nikola Doganjić,igrač fudbalskog kluba Kačera, postaje trener pionira koje sa uspehom vodi. Opredelio se  da svoje znanje i iskustvo stečeno u ligama Valeva prenese mladima u školi fudbala        
        Na turniru „Biramo 1000 fudbalera“ za pionire rođene 1985. godine pored Kačera učestvovale su ekipe „Jedinstvo“ UB, „Železničar“Lajkovac Kačer je osvario rezultat:
       Jedinstvo – Kačer       6:0
       Železničar – Kačer      5:1
       Kačer – Železničar      0:5
       Kačer – Jedinstvo        2:2 penali 5:6

       Igrali su: Jevtić Danko, , Popović Marko, Baškalović Marko, Klisura Nedeljko, Dimitrijević Ivan, Joksimović Zoran, Jaćimović Nikola, Đukić Miloš, Doganjić Nikola 1 gol, Tomić Nebojša i Nikola, Nikitović Ilija, Marković Goran, Mirić Nemanja, Živanović Đorđe, Radovanović Miloš i Dušan, Cvijančević Miroslav,  Srefanović Željko, Vojinović Mirko
      Trener je bio Ilija Rakić a kapiten ekipe Dušan Radovanović postigao je 2 gola                 U prvenstvu  Pionirske okružne lige  1996. godine  neki od rezultati su:
             Kačer – Jedinstvo Ub         0:1
             Kačer – Jedinstvo Ub        1:7 omladinci
             Železničar Lajk.- Kačer     2:2 omladinci
             Kačer – Krušik                   3:2
             Kačer – Osečina                1:0
             Kačer  - Krušik –               2:6 omladinci
            
      Za Kačer su igrali: Kovačevič Stevan, Rašić Zoran, Lazarević Marko, Živanović Đorđe, Rakić Miloš, Radovanović Marko i Momčilo, Joksimović Zoran, Lomić Bojan i Dejan, Doganjić Nikola, Marković Ivan, Matić Marko, Nikitović Nebojša, Stevanović Željko, Cvijanović Miroslav,Baškalović Marko, Đuknić Zoran, Marinković Nikola, Petronijević Srđan,  Mladenović Vladan, Ljuboja RadenkoStojanović Saša, Jovčić Zoran, Maksimović Milan
        Treneri su vodili : Rakić Ilija i Milorad Vojinović

Marko Berisavac, Uroš Korenčanin , Lazar Brajković, Uroš Sarić, Ivan Doganjić, Igor Marković, čuče: Milovan Stojanović, Vukašin Marković, Lazar Petrović, Mihailo Maksimović,  Marko Sretenović.

        Pioniri  Kačera 2012/13 godine, takmičili su se u pionirskoj Okružnoj ligi  Kolubara  i zauzimali su drugo mesto  pored  ekipa   Krušika i Budućnosti iz Valjeva, Zadrugara iz Lajkovca,   Popučaka,  Ribnice iz Mionice, i  Vrela sa Uba koja je zauzela   poslednje mesto.
        U sezoni 2015/16 godine u pionirima Kačera učlanjeno je  25 dečaka  uzrasta 10 - 14 godine. Među njima su i dve devojčice  Anastasija Pantić i Natalija Rakić uzrasta 11.godina. One su ponos kluba i klub se sprema da oživi i žensku selekciju u fudbalu ,odbojci i rukometu. Interesovanje kod deci postoji a i sami roditelji su voljni da pomognu u formiranju ženske selekcije.Kačer je inače  ranije imao žensku ekipu u rukometu koja se takmičila u okviru belanovačke škole i  imala je  uspeha na mnogim turnirima.  
         Turnire su često posmatrali i poznati sportski stručnjaci i treneri Milovan Đorić , Tomislav Milićević iz ’’C.Zvezde’’, Ljubiša Rajković iz ’’Radničkog’’ iz Niša, Stevan Bene iz  ’’Galenike’’.
         Dobrim radom sa decom od 2010 do 2015 godine,  Kačer je  odnegovao    nekoliko  fudbalerau svoje školi koji su se svojim kvalitetom iskazali u  klubovima  iz višeg ranga. 
         Dimitrije Pantić rodjen 1996 godine u Belanovici prvo je prešao u   Spartak  iz Ljiga odakle  je pozvan za mladu reprezentaciju zapadne Srbije. Ne dugo,   zapazili su ga skauti   Crvene Zvezde i Partizana.  Potpisao je ugovor sa  Partizanom gde je proveo 4. godine na usavršavanju a nakon toga seli se na Banovo Brdo u  Čukarički  gde  pokazuje  talenat za davanje golova. Čukarički je napravio odličan tim profesionalaca gde u velikoj konkurenciji Dimitrije nije mogao se iskaže i uz povoljne uslove prelazi u  Slobodu iz Mrkonjić Grada  u Bosni gde igra drugu ligu. .
         Danilo Milenković,   prve korake sa loptom naučio na stadionu pod Glogovicom. Posle Kačera igra za više beogradskih klubova u Srpskoj i Drugoj ligi: „Internacional" , „Zvezdara“ , ,,Rakovica" , " REN" i " Epinal" u Francuskoj i vraća se u " Teleoptik Partizan" u Zemun.

 stoje: Nikola Doganjić trener,  Milorad Marinković, Milovan Milošević, Ivan Popović, Aleksandar Stepanović, Ivan Stojanović čuče : Sreten Rakić,  Aleksa Marković, Petar Maksimović, Veljko Matić, Filip Stefanović

 

    Stoje:Igor Marković, Stevan Stevanović,Stefan Pavlović,Milovan Stojanović,Marko Sretenović,Stefan Đuknić, Uroš Sarić, Marko Berisavac, Uroš Korenčanin (Golman) čuče Mihajilo Maksimović, Vukašin Marković, Aleksandar Stepanović, Dragiša Desivojević, Avdula Krasnići.

 

Oktobar 2016 godine. Prvi red: Vlada Milovanović, Miloš Bogojević,Rastko Vidaković,Aleksa Marković, Anastasija Pantić, Aleksandar Stepanović, Milovan Milošević, čuče:  Ivan Popović,Filip Stefanović,Srećko Stojanović,Veljko Matić, Predrag Milošević, Petar Maksimović, Milorad Marinković, Kolaković Nemanja, Miloš Milošević, Željko Joksimović.

 

Ostalo o sportu

        Kada se govori o sportu u Belanovici i Kačeru ne treba treba zaboraviti da se još jedan naš zemljak popeo se na vrh svetskog sporta osvojivši sve titule, kako u klupskom tako u nacionalnom .   Malo je poznato da je jedan od najboljih vaterpolista Srbije, proslavljeni igrač Partizana,   Barselone, Pro Reka, ruskog Kazanja ... trofejni trener reprezentacije Srbije sa osvojenim brojnim medaljama Dejan Savić je „naše gore list“, poreklom Kačerac. Dragiša Božić, publicista o tom njemu je pisao 2008. godine:
        Dejan je rođen 1975. godine u Beogradu, ali su mu oba roditelja, a takođe dede i babe  iz Poljanica kod Belanovice. Otac Žarko(1943) elektromehaničar, deda Dragomir poljoprivrednik,  baba Radulka domaćica. Majka Vera (1947) elektotehničar, rođena takođe u Poljanicama, od oca Živorada Radovanovića poljoprivrednika i Majke Čedine. Dejan je inače fizioterapeut kao i njegova supruga Bobana sa kojom je zajedno išao u srednju školu. Imaju ćerku Danilu i sina Maneta. Kum im je Danilo Ikodinović takođe proslavljeni vaterpolista. 
          Savići su, reklo bi se , sportska porodica. Dejanova sestra Dragana je bila poznata odbojkašica Crvene Zvezde sve dok se nije udala u Španiji, gde i sada živi. Dejanovi roditelji, Žarko i Vera, kažu da su sina  odveli na Banjicu na bazen kad mu je bilo osam godina, najviše da pliva, „da ne bude debeljuca“, čemu je kao dete bio sklon. (I danas ne beži od toga).
        Da je pored nesumnjivog talenta i jake volje, Dejan imao i požrtvanost roditelja, najbolje svedoči njegova majka Vera: „ Žarko i ja smo Dejana upisali na plivanje , u stvari   smo više upisali sebe jer smo uvek   posle radnog vremena bili po jedno na bazenu“ 


Zanimljivosti

Mića Vojinović, bivši igrač i trener Kačera pamti mnoge dogodovštine sa utakmica:

--Igrao „Kačer“ 1974. godine u Belanovici prvenstvenu utakmicu protiv „Borca“  iz Valjeva na starom terenu ispod crkve. Na golu Kačera bio je Buda Stojanović iz Šutaca. Sredinom prvog poluvremena igrač Borca prodire prema golu Kačera koji je bio na crkvenoj strani. Isrečio mu se  centarhalf Ilija Stojanović koji se oklizne  i onako sa zemlje poviče: “Budo istrči“ a naš Buda otišao na aut liniju uz rečicu, jer ga je pozvala njegova majka Kosara. Svi smo znali da za Budu ne važe pravila igre jer je Kosara starešina u kući.  Naravno, gosti su poveli sa 1:0 .
         Na poluvremenu smo dogovarali kako da poberimo Borac i svako je imao nekakav predlog, a Gagi Popović uzviknu „ Pobedićemo ako Kosaru neko odveze kući. Ne znam da li je neko odvezao Kosaru a Kačer je pobedio sa 3:1.

--Gostuje Kačer u Osečini i igra utakmicu protiv „Podgorke“ a naš ekonom Dragan zvani „Kišobran“ upakovao dresove iste boje kao Podgorkine. Eto problema kad smo se pojavili u tim dresovima. Kapiten Podgorke neće da povede svoju ekipu na teren. Traži da se utakmica registruje sa 3:0 za njih. Vođa naše ekipe   Rakić hoće da bije „Kišobrana“ koji beži oko terena. Pozovemo njihovog predsednika i zamolimo ga da kao dobri prijatelji pozajmimo neke njihove dresove kako bi odigrali utakmicu. Posluži nas sreća jer se predsednik „Podgorke“ preziva isto Rakić,  pozajmi nam nekakve stare dresove u kojima smo pobedili“ Podgorku“ sa 4:2. Srećni što smo savladali „Podgorku“ ispred svlačionice naš centarfor Bobiša Nikolić kaže „Kišobranu“ koji je srećan što nije dobio batine i što smo slavili pobedu: „ Vidiš kako se igra u pravim dresovima“  i nekako gurne „kišobrana“ koji nekako upadne u   staru krečanu.  Svi smo ga kupali i sušili. Predsednik „Podgorke“ je doživeo mnoge neprijatnosti zbog svoje ljubaznosti.

--Imao je „Kačer“ svoje navijače koji su redovno pratili svoje ljubimce na gostovanjima. Petar Đuknić, bojadžija i kondukter u valjevskoj „Streli“ bio je među njima. Jednog utorka u veče izlazi on iz Juline kafane pa čuvši da je sutradan, u sredu, vanredno kolo onako sa vrata upita, gde se sutra igra utakmica. Neko mu doviknu u Radljevu. Pera, sutradan ode na liniju u Beograd te iskoristi pauzu i uhvati ekspresno  Strelin autobus za Valjevo. Valjevski klubovi su mahom igrali kod poljoprivredne škole pa Pera tu siđe , zadovoljan što je stigao da bodri Kačer. Kad tamo se igra utakmica, ali nije Kačer te se on zbuni i šta će – vrati se u Beograd te na svoju liniju u Belanovicu. Stiže u veče opet u Julinu kafanu, ljut kao ris pa poče sa vrata da grdi i psuje zbog prevare. Jedva ga razuverismo da nije dobro čuo te je pomešao Radljevo i Valjevo. Kad se sve štišalo Radenko iz kafane napravi rezime: „ Baš te briga Pero, nisi platio prevoz!“

--„Kačer“ je od uvek imao zategnute sportske odnose sa  valjevskim,„ZSK“om . Nije jasno zašto je do toga došlo a belanovčani veruju da je razlog, što su valjevci smatrali „Kačer“ provicijskim klubom a da su oni morali da opravdaju naziv kluba“ Zlokućanski sportski klub“. Na jednoj od utakmica u Valjevu došlo je do opšte tuče igrača a onda i navijača. „Kačer“ je na toj utakmici imao dosta svojih navijača pa je utoliko i incident bio veći. Tuča je bila žestoka pa je i milicija morala da interveniše, a dosta aktera je završilo i u bolnici. Krevet do kreveta u bolnici našli su se pomoćni sudija i naš navijač Miroslav Đuknić Tikva. Kad su se malo oporavili i odmorili, pričali su gde su povređeni, te se ispostavilo da je bila ista utakmica a da se oni nisu poznavali. Nakon dva dana Tikva izlazi iz bolnice i stiže pred veče u Belanovicu, i po običaju se prvo ide u kafanu „Kod Marka“ . Sedi Tikva i poruči kafu a onda poče razmena utisaka, naravno svako iz svog ugla. Na kraju Tikva onako sav izgreban i još mu na licu po koji flaster reče: „ Ala smo ih tukli!“ a na to će Marko Mirić: „Vidi ti se to na tebi a u bolnicu si otišao kao na banket? „

      Liški fotograf Cile Marjanović ,igrač „Spartaka“, priča  u „Ljiško –kačerskim“ novinama jedan događaj iz avgusta 1939. godine :
    „Interesantan je slučaj da smo imali izvanrednog golmana Milosava Stojnića Drcu , koji je branio u „Konkordiji“ u Zagrebu koja je bila u Prvoj jugoslovenskoj ligi, i da nas je on uvek spašavao. Igrao je za pola tima. Dobili smo poziv iz Belanovice da igramo protiv „Kačera“. Milosav je javio da je sprečen i da tog dana ne može doći. Belanovica je bila poznata po lepim devojkama, i zato smo nas nekoliko navalili da se na svaki način ide bez „Drce“.
      Mi smo posle utakmice obično imali igranku „matine“ i tu smo čitali „Vrapca“ koji se odnosio na prethodnu utakmicu. Evo, sačuvao sam jednu pesmicu sa te utakmice gde smo poraženi sa 9:3 ! To je najveća katastrofa koju je klub doživeo. Bilo je to 20. avgusta 1939. godine.

                   OD KAČERA STIGLO PISMO

                     Jedno veče kod Rulića
                     Sedela su tri mladića
                     Mladić Dima, mladić Cile i
                     Sa njima Drnda Mile.

                    Od Kačera stiglo pismo
                    Od nedelje igral nismo
                    Da se ide, da se igra
                    Za rezultat baš nas briga

                   Svi rekoše da se ide
                   Da se tamo cure vide
                   A najviše Mile brica
                   Zbog svojih curica

 

„Kačerske novine“ oktobra 1988. godine   objavile su interesantan tekst u kom opisuju vernost jednog Ljižanina „Kačeru“ iz Belanovice što je u to vreme bila jeres obzirom na okolnosti ta dva rivala:           

Veran Kačeru 15 godina  (Napisao Bora Jović)

         Radnik DP „Linuica- Ljig“ Rade Aleksić već 15 godina nije propustio ni jednu utakmicu „Kačera“. To je jedini Ljižanin veran fudbalskom klubu iz Belanovice.
       - Moja ljubav prema Kačeru traje od vremena kada je predsednik kluba   Ilija Rakić za trenera doveo proslavljenog asa iz Vinkovaca, Osjeka, Kikinde, Novog Sada i Partizana Zorana Vraneša. Sa njm sam postao dobar prijatelj.
       Rade Aleksić nije samo navijač u Belanovici. Na svim gostovanjima Belanovčana on je tu da ih bodri..
        - Dešavalo se da je klub imao problema sa prevozom, ali bez mene nikada nisu krenuli. Imalo je uvek kažnjenih, povređenih ili odsutnih igrača, ali ja sam uvek „u sastavu“. Predsedništvo kluba me izuzetno poštuje i svakog ponedeljka kod g-dina Miće Vojinovića odlazim na konsultacije, a moje sugestije se uglavnom usvajaju.
          Koliko Kačerci vole i poštuju Rada, govori i činjenica da je i posle preuzimanja kluba u ruke privatnika ostalo sve isto. Rade je na svakoj večeri fudbalera i svakom putovanju.
          Pitamo Rada kako ocenjuje današnji sastav Kačera ?
          - Izuzetno dobra ekipa. Verujem i u njih i u sadašnje rukovodstvo. Inače moram da kažem da je najbolji sastav Kačera za ovih 15 godina, a verovatno i od osnivanja kluba, bio kada su u njemu igrali Mićun Janković, Marko Matić, Saša i Nebojša Marinković, Željko Kovačević i najbolji centarfor koji je ikada igrao u našem kraju Radovan Radenović – Rožajac. Nekoma se u Ljigu baš i ne dopada što što toliko pažnje   poklanjam Kačeru. Volim ja i Spartak, ali su mi Belanovica i Kačer nekako prirasli srcu.
          Rade Aleksić je poznat i u drugim sportskim sredinama gde gostuje Kačer. Postao je jedan od od zaštitnih znakova kluba.
          Poželimo da na sportskim terenima bude što više ovakvih navijača

                                                                                                               

Šah

     Pored fudbalskog kluba u takmičenju su učestvovali i belanovački šahisti. O njima nema mnogo podataka ali se u nekim vestima moglo pročitati da su učestvovali u Drugoj šahovskoj ligi Srbije – region Šabac. „Napred“ je 7.10.1977. godine objavio vest Kačer iznenadio ljižane – ŠK Spartak – ŠK Kačer(Belanovica) 3,5 : 4,5 gde piše : U devetom kolu Druge šahovske lige, region Šabac, odigran je lokalni derbi između šahista Belanovice i Ljiga. Pomalo neočekivano, ali sasvim zasluženo,Kačer je slavio pobedu rezultatom 4,5 : 3,5  ali je vredno zabeležiti i to da je ovaj meč protekao u pravoj sportskoj atmosferi, što je inače do sada nedostajalo ovim ekipama u njihovim međusobnim susretima. Simić, Đorđević, Hadžić, Odradović, Radovanović, Petrinijević, Ivanović i Lukić izvojevali pobedu nad velikim rivalom Spartakom
     Meč je odigran na Rajcu. Po završetku meča, organizovan je brzopotezni turnir na kome su nagrade osvijili  Đorđević, Martinović i Ljubas. Ovaj šahovski dan završen je zajedničkim ručkom u prijateljskoj atmosferi , što je sigurno dobar znak da   ubuduće neće dolaziti do nesporazuma ova dva rivala. Proteklo kolo je i označilo i početak saradnje. Pojedinačni rezultati: Đorđević – Simić remi, Jovčić – Hadžić 0:1, Ivanović – Đorđević 0:1, Gajić – Obradović remi, Petrović – Radovanović 1:0, Martinović – Petronijević 1:0, Plavšić – Ivanović remi, Lazić – Lukić 0:1
      Drugi susret bio je  takođe u znaku Kačera koji je pobedio Ljižane. Ne zna se koje je kolu ali „Napred“ objavljuje : U okviru takmičenja u Regionalne šahovske lige, u nedelju su se u Ljigu sastali stari rivali, ljiški „Spartak“ i „Kačer“ iz Belanovice. Posle zanimljive igre, koja je obilovala mnogim  uzbuđenjima, gosti iz Belanovice su zabeležili neočekivano visoku pobedu rezultatom 5,5:2,5. Pojedinačni rezultati : Ljubas-Hadžić 0:1, Jovčić-Despotović 0:1, Ivanović-Đorđević remi, Gajić-Radovanović remi, Martinović-Obradović remi, Plavšić-Lukić 0:1, Pavlović Ivanović 1:0, Ivković- Petronijević 0:1
      Šah klub pored prijateljskih susreta, takmičio se i u Drugoj ligi Srbije a susreti su se održavali u maloj prostoriji čitaonice u staroj školi a kasnije u Kolakovića kafani .