Uvod

 

Uvod

                Kako ćemo znati budućnost ako ne znamo prošlost? Prošlost ne zbog prošlosti, prošlost je potrebna sadašnjosti da bismo znali kako da izgradimo budućnost.
                                                                                                                   Vladeta Jerotić

      Ovim sajtom pokušavam da objavim deo materijala što sam uspeo prikupiti iz skromne dokumentacije koja mi je bila dostupna. Trudio sam se da događaje predstavim nekim hronološkim redom, po oblastima u kojima se pominju Kačer i Belanovica sa svojom bližom i daljom okolinom. Sajt nije školski udžbenik niti naučna studija. On ne zalazi u duboka proučavanja pojava niti iznosi studijske analize, samo je skup već poznatog materijala i usmenog kazivanja o vremenom koje je prošlo i koje nas prati .
   Nisam mogao sve podatke koji su navedeni u tekstovima da lično proverim ali sam se trudio da iznete, uzmem iz već objavljenih dokumenata ili u razgovorima sa ozbiljnim sagovornicima.
    Žao mi je što sadašnjost nije atraktivna sa nekim lepim događajima ali živimo u vremenu koje je istorijski nemirno a ekonomski nestabilno. Mada i ovakva kakva Belanovica ostaje moja, kao i svih drugih koji su u njoj rođeni ili doseljeni i žive u njoj.

 
    U iznetim prikupljenim materijalima tragao sam za podacima vezanim više za prošlost,  te sam veću pažnju posvetio ranijim događajima a manje sadašnjim. I vreme zabeleženo o Belanovici bilo je burnije u XVIII  i XIX  veku nego što je danas. Belanovica na početku XXI veka nažalost stagnira u skoro svim oblastima sa nadom da će se ta stagnacija uskoro završiti.
Smatram potrebnim da spomenem i one koji su pre mene pisali o Belanovici i njenoj okolini:  Momčilo Radovanovićo i posebno Miodrag  Jaćimović. Jaćimović je uložio veliki napor u proučavanju Belanovice i Belanovčana kroz njihov život i rad a naročito genezu porodica. On je bio i jedini hroničar mesta u vremenu od završetka Drugog svetskog rata do danas. Momčilo je ostavio pečat u školi dugogodišnim radom i pomagajući Jaćimu u zajedničkom istraživačkom poslu. Njhova knjiga "Belanovica" je jedina napisana biografija mesta do sada. Moja knjiga istog naziva i dajt je samo dopunjena događajima  do današnjih dana. Oni su pisali u vremenu kad se moralo voditi računa šta se sme napisati a šta ne jer komunistička vlast nije mnoge događaje prikazivala iskrivljenim pogledima na njih. Danas je to mnogo liberalnije i vernije.
Sajt ima mnogo poglavlja koji obuhvataju sve svere života i  upotpunjen je mnoštvom fotografija. O svakom poglavlju za sebe mogla bi se napisati knjiga sličnog obima a da opet ne bi sve bilo obuhvaćeno.
      Otvaranjem sajta, čiji ste Vi posetilac, imam želju da zajedno sa Vama i drugim ljubiteljima belanovačkog kraja prikažem samo mali deo bogate istorije, nadajući se da će neko od naših naslednika zabeležiti dopuniti ili nastaviti rad na istraživanju u budućnosti.    Svima vama koji dobronamernim prilozima u tekstu ili fotografijama obogatite ovaj sajt biću zahvalan u ime svih belanovčana što će se podsetiti na svoje poreklo, svoje korene i svoj delić života proživljen u Kačeru. Oni koji su boravili u Belanovici i koji nose lepo sećanje na naš kraj, imaju priliku da nas ponovo posete i biće nam dragi gosti.
     Očekujem da u vašim arhivama imate neobične i interesantne fotografije ili svedočanstva o događajima, anegdote, sećanja i druge podatke koje bi nam dobro došle da ovaj sajt učinimo sadržajnijim.
Zahvaljujem svima koji su mi podacima pomogli da uradim ovaj sajt a posebnu zahvalnost dugujem pok.Nenadu CvetkovićuNeši, Srđi Glibetuću i Mlađi Anđelkoviću iz Lazarevca koji su osmislili ovaj sajt i  koji su ga tehnički opremili.
Sve vas toplo i srdačno pozdravljam i živi mi bili.

      Sve vas toplo i srdačno pozdravljam i živi mi bili. 

          Stihovima pesnika iz Trudelja Jeremije Lazarevića počinjem priču o ovom prelepom  kraju Šumadije:
…..Na crkvenom zidu imena solunaca, dedova Dragoljuba i Dragutina
i sad mi jače u grudima srce otkucava i bije
od igre i vike odzvanjaju Lazini kalemi
u mladosti od lopte  ništa nije milije
prošlo se videlo se ali ti dani fale mi
tražim moju školu zagledam lica mojih drugova
dvorište čudno i nekako prazno ipak noć je da se spava
ujutro stići će deca neka sasvim druga, letim dalje mojim krajem
usnulo je sve samo tiho teku Kačer i Berisava.